Evolucija metli.

Pri prvim pokušajima metenja ljudi su se verovatno služili razgranatim, kitnjastim delovima biljaka. Hvatanjem u snop više takvih grana povećala se efikasnost čišćenja. Dalji korak u usavršavanju metle je najverovatnije bio vezivanje grana u snop čime je dobijena efikasnija i trajnija sprava za metenje. Od dužeg materijala se vezivanjem može napraviti ujedno i telo i drška metle. Razne sirovine, pogodne za izradu metle, nisu dovoljno dugačke i za dršku, te one se moraju kombinovati sa posebnom drškom izradjenim od odgovarajućeg materijala. Drška se nabija u sredinu pripremljenog snopa tj. tela metle ili se materijal pričvršćuje za vrh drške. Rezultat je okrugla metla, koja se može ojačati obavijanjem ili opletanjem. Pljosnata metla nastaje šivenjem. Time metla dobija privlačniji izgled, čvrstoću, trajnost i veću “radnu” širinu za metenje.